Zdravo Savo, prošle sezone si dobio priliku da zaigraš u Mađarskoj ligi. U pitanju je bio klub Orosházi FKSE. Reci nam nešto o tom klubu?
- Pa, Orošhaza je dobar klub za afirmaciju igrača, samo takmičenje u najvišem rangu to omogućava, Klub je sa tradicijom, ali ipak mislim više poznat po radu sa mlađim kategorijama, imaju dosta igrača iz svoje škole.
Znamo da Mađarska puno ulaže u sebe. Reci nam nešto o njihovom jeziku, kulturi, mentalitetu… Da li je bilo teško naučiti mađarski jezik i da li ti se sviđaju mađarski specijaliteti?
- Mogu slobodno bez ustručavanja da kažem da kažem da bih voleo da se mi malo ugledamo na Mađarsku, objektivno mnogo zaostajemo za njima u svakom smislu, tako da imam samo reči hvale. Poznato je da je jezik vrlo specifičan, ali je ga je naravno moguće naučiti, kao i svaki drugi, stvar je izbora! Što se mentaliteta tiče mislim da je vrlo sličan balkanskom, ipak iver ne pada daleko od klade.
Na našem portalu postoji rubrika “srpski internacionalci u inostranstvu”. Kada god je bila Orošhaza u pitanju, u rubrici su se našli Savo Slavuljica i Igor Mršulja gde ste se upisivali u strelce. Da li si pratio našu rubriku?
- Da naravno, pratio sam, i moram da ti se zahvalim na tome, trenutno si jedini koji se trudi i informiše o svima nama, lepo je kada su dostupne informacije iz gotovo svih liga!
Trener u Orošhazi ti je bio Ratko Đurković. Reci nam kakav je sistem rada kod njega i da li ste se ti i Igor brzo navikli na njegove zadatke?
- Nije bilo lako uopšte, vrlo je zahtevan, ali sigurno je da sam se uvek trudio da dam svoj maksimum, kao i u svemu što radim.
U klubu je bilo nekoliko igrača raznih internacionalnosti, počevši od Vas Srba, preko Egipćanina pa sve do Ukrajinca. Da li je bilo obavezno da se govori mađarski ili ste komunicirali na engleskom?
- Ratko je forsirao mađarski, jer je ipak velika većina bila mađara. Mislim da je osnovna kultura govoriti maternji jezik u zemlji u koju dolaziš, što je pre moguće savladati ga, ali engleski je bio komunikacija između igrača.
Sve nas je pogodila pandemija COVID – 19. Orošhaza je prvenstvo završila u donjem domu. Sada se ova ekipa rasula kao i mnogo ekipa u svetu što govori odlazak 11 igrača iz Orošhaze među kojima si ti i Igor Mršulja. Šta je bio problem, da li je mogao da se nađe zajednički jezik i produžiš ugovor sa ovom ekipom?
- Da, nažalost. Niko nije očekivao katastrofe ovakvih razmera. Očigledno je da nije moglo, čim se to nije desilo. Jednostavno nismo uspeli da se dogovorimo oko uslova, mogu to otvoreno da vam kažem.
Sada je već sve jasno, zvanično napuštaš klub. Reci nam da li je bila neka primamljiva ponuda i gde bi ti najviše želeo da se oprobaš u sledećoj sezoni koja će biti paklena u svim kako svetskim tako i evropskim ligama?
- Bilo je, i ima ih, još uvek su aktuelne. Za sada je primamljiv samo finanskijski deo, neki kažu i najvažniji, ali ja ipak gledam da vodim računa o izboru, želim da idem prirodnim putem, da se i dalje razvijam i da rukometno napredujem. Novac neće pobeći, tako da ću sačekati nešto konkretno iz “rukometnih zemalja”
Za kraj, da li treniraš u doba ove pandemije i reci nam šta je bitno da se ostane zdrav?
- Treniram naravno, kao i svako ko se profesionalno bavi sportom, a i ide leto (smeh) … Svako treba da vodi računa koliko je moguće, uz disciplinu, nema razloga za strah.
