Uto. maj 26th, 2020

Rukometni Žurnal

Rukomet kreće odavde

Intervju – Milica Stojanac: “Rukomet je igra koju treba voleti svim srcem!”

3 min traje čitanje

Zdravo Milice, kada si počela da se baviš rukometom i šta te je navelo da se posvetiš našem lepom sportu?

  • Rukometom sam počela da se bavim 2014. godine. Pratim rukomet od malena i već tada sam znala da će zauzeti veliko mesto u mom srcu. Svetsko prvenstvo 2013. godine me je podstaklo da se oprobam u ovom sportu.

Prvi tvoj klub bila je ŽRK Naisa (Niš). Reci nam nešto o tom periodu, koje te uspomene vežu za grad koji važi za „rukometni grad“?

  • U kom god klubu bila, uvek ću imati najlepša sećanja na moj prvi klub, gde sam i napravila svoje prve rukometne korake. Što se tiče Niša, za mene će uvek biti najbolji rukometni grad, koga odlikuju brojni uspesi Niških klubova, kako na domaćoj tako i na Evropskoj sceni.

Posle nekoliko godina odlučila si da promeniš sredinu i napreduješ. Dobila si ponudu iz SPD Radnički (Kragujevac). Da li ti je bilo teško da se adaptiraš na novu sredinu?

  • SPD Radnički je izuzetno zdrava sredina za napredak i usavršavanje mladih igrača. S obzirom da sam u Radnički otišla sa 14 godina, izuzetno sam zadovoljna što sam se brzo uklopila kako sa saigračicama tako i sa trenažnim procesom prve i druge ekipe.

Da li možeš da uklopiš privatne obaveze i rukomet?

  • Ozbiljno bavljenje sportom iziskuje mnogo odricanja, ali sa kvalitetnom organizacijom, sve privatne obaveze se mogu posticći.

Kao što znamo bila si član pionirske reprezentacije Srbije. Koji turnir ti je ostao u dubokom sećanju?

  • U periodu kada sam bila član pionirske reprezentacije Srbije, nije bilo turnira ali ću se uvek sa ponosom sećati kampa u Karatašu.

Da li ti je važna podrška porodice?

  • Smatram da je upornost najvažnija ali takođe je podrška porodice važna za postizanje velikih ciljeva.

Mama ti je sada delegat. Da li potražiš od Ljiljane neki savet?

  • Uvek mi je bila želja da nastavim gde je mama nažalost stala sa rukometnom karijerom zbog povrede. Već duži niz godina je rukometni delegat. Ona mi više daje savete oko privatnog života, jer smatra da bi za savete o rukometu trebalo da se obratim trenerima i sada sportskom direktoru Mariji Lojpur, od koje mogu dosta naučiti.

Reci nam nešto o tvom rukometnom uzoru?

  • Neko ko je meni od prvog trenutka svojom tehnikom i pregledom igre ostavio najveći utisak je Mladen Krsmančić. On je moj uzor čija me igra i želja za pobedom daje motiv više. Srećna sam što savete od njega mogu dobijati lično. S obzirom da imamo sličnu energiju na terenu, ja sebe vidim u njemu.

I za kraj, poruči svojim vršnjacima šta je najbitnije ako žele da se bave sportom kao što je rukomet?

  • Rukomet je igra koju treba voleti svim srcem, ako je ta ljubav dovoljno velika, čak se i najveće prepreke mogu prevazići i doći do ostvarenja svojih snova.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Rukometnog Žurnala ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije.

U skladu s novom Evropskom regulativom, Rukometni Žurnal je nadogradio politiku privatnosti i korišćenja kolačića. Sportski Žurnal koristi kolačiće (cookies) za pružanje boljeg korisničkog iskustva, funkcionalnosti stranice i prilagođavanja sistema oglašavanja.
error: Sadržaj sa sajta je zaštićen