Dve nedelje prođoše od istorijske titule rukometašica Železničara. Do današnjeg dana veliki takmičarski uspeh tema je razgovora u sportskim krugovima Inđije.
S razlogom, jer inđijske heroine su do trofeja stigle, mada su pre svakog meča bile autsajder. Uspele su da urade nezamislivo, najpre u polufinalu eliminišu tadašnjeg aktuelnog šampiona Jagodinu, a potom u velikom finalu dva puta savladaju Bekament i tako zauzmu zavidnu poziciju u istoriji kluba i inđijskog sporta uopšte.
Svaka igračica ugradila je deo sebe u trijumf, neka učinkom na terenu, a neka podrškom s klupe. Ipak, prva među jednakima bila je srednji bek Jelena Živkov, kapiten ekipe, koja priznaje da niko osim trenera nije očekivao ovakav uspeh.
- Na početku priprema bilo je priče o Evropi – podseća Jelena Živkov.
- Govorili smo da je potrebno da načinimo istorijski iskorak, ali niko od nas nije pomišljao da možemo da podignemo pehar prvaka Srbije. Niko, osim našeg trenera koji je u to verovao od početka i uspeo da nas ubedi da to jeste moguće. Slobodna sam da tvrdim da je ključ uspeha bio trenerov rad na motivaciji, kako igračica, tako i stručnog štaba.
Jelena Živkov je pre Železničara nastupala za Kikindu i Vojvodinu i sa sve tri ekipe osvajala je trofej nacionalog Kupa.
- Kada je reč o takmičenjima za Kup Srbije, čini mi se da sam ih osvojila stotinu. Do ovog trofeja stigla sam sa svakim klubom za koji sam igrala, a verujem da ću i u dresu Železničara ponovo podići pehar namenjen pobedniku nacionalnog kupa – rekla je Živkov.
Sezona je bila naporna, pogotovo za igračice Železničara. Sve vreme izabranice Vlade Šimičića “disale su za vrat” Jagodini i Bekamentu i tako nagovestile da su spremne za velika dela. Kapitenka ekipe rekla je da je drugarski odnos van terena, uz pakleni rad na terenu, doveo do toga da sezona bude najbolja do sada.
- Godina je zaista bila teška, imali smo kadrovskih problema, jedna igračica je ostala u drugom stanju. Sve nas je to zbližilo i ojačalo – ozarena je Živkov.
- Ovaj tim je dugo sklapan i već nekoliko godina funkcioniše kao porodica, što i krasi ovu generaciju. Bilo je teških trenutaka, na treninzima smo radili naporno, ali smo se svi držali zajedno. To nas je i dovelo do istorijske titule.
Kapitenka Železničara sezonu je oplemenila učinkom od 62 gola na 26 utakmica. Kada je reč o formi rekla je da su je saigračice učinile boljom.
- Ja sam najponosniji kapiten u državi. Čast mi je da sam na čelu kolektiva ovih devojaka. To je mlada ekipa koja konstantno napreduje i željna je uspeha. Smatram da igramo najlepši rukomet i drago mi je što svojim iskustvom mogu da pomognem.
Na kuloarske nagoveštaje da postoji mogućnost da uskoro napusti Železničar i Inđiju, Jelena Živkov je odgovorila odrečno, uveravajući sve da, posle četiri godine igranja u Železničaru, Inđiju doživljava kao svoj grad.
- Od trenutka kada sam došla u ovaj grad shvatila sam da je to mesto gde želim da živim. Posle četiri godine moj stav se nije promenio. U klubu se dobro radi, atmosfera je odlična i zaista uživam u Inđiji i Železničaru. Mogu da kažem da u ekipi ostaju sve devojke i to je još jedan uspeh našeg kluba, u radu na duge staze – rekla je Jelena Živkov.
PRATITE NAS:
