KOLUMNA: Koja li je tajna zdrave kose Megan Markl – Koja li je tajna uspeha Železničara iz Inđije?

0
846

Bez obzira na rezultat finalne utakmice plej – ofa najelitnijeg ženskog rukometnog prvenstva Srbije ostaće zabeležen najveći uspeh Ženskog rukometnog kluba “Železničar” iz Inđije otkako klub postoji. U sezoni 2021/2022. Druga seniorska ekipa kluba, za koju igraju još uvek maloletne devojke, ubedljivo je osvojila prvo mesto u Drugoj rukometnoj ligi Vojvodine, bez ijednog poraza i gol razlikom od prosečno 16 golova viška na svakoj utakmici. Prva ekipa, koja je takođe jedna od mlađih ekipa u prvenstvu, ligaški deo prvenstva završila je na trećem mestu, a u finale plej – ofa plasirala se pobedama u polufinalu nad višestrukim šampionom države, ŽORK Jagodinom. I tu nije kraj. U prvoj finalnoj utakmici pobeđen je još jedan šampion, Bekament iz Aranđelovca, koji sa klupe vodi poslednji trofejni ženski selektor Srbije, Saja Bošković. Kakav će biti ishod druge i eventualno treće finalne utakmice i ko će biti ovogodišnji šampion države nezahvalno je prognozirati, a naročito potpisniku ovog teksta koji je na svoj način imao profesionalne veze sa oba kluba. Ono o čemu ću u narednih nekoliko rečenica pisati je pokušaj da se razume koja je to tajna inđijskog rukometnog bisera.

Pre 3 godine šef stručnog štaba Inđijki, Vlada Šimičić Čipke završio je kompletiranje stručnog štaba koji su sačinjavali pomoćni trener i trener golmana, kondicioni trener, medicinska ekipa sa fizioterapeutom koji je bio prisutan i na treninzima i utakmicama, a upravu, pored rukometnog barda Joce Živanovića, predsednika kluba činili su i mladi potpredsednik i sportski direktor, kao i članovi uprave, svi redom bivši rukometaši. Tim u kojem svako zna svoje mesto i svoju ulogu. Naravno, upravo dva jedina gore pomenuta imena su i najzaslužniji za ovaj uspeh, jer da nije bilo Joce, ne bi bilo ni sadašnjeg Čipketa, a da nije Čipketa, Jocina ekipa bi tavorila negde u nižem rangu takmičenja. Kad šef stručnog štaba ima odrešene ruke u kreiranju i nadogradnji ekipe, u kreiranju sportskih akcija, a uprava omogući ispunjavanje svih dogovorenih uslova, uspeh je tu, iza ćoška. To je jedna strana medalje. Drugu stranu čine trenerska lucidnost, grozničava želja igračica za konačnom afirmacijom i kao šlag na tortu angažovanje novog trenera golmana koji je napravio potreban pomak u tom delu angažovanja u odnosu na prethodni period.

Postoji jedno mišljenje, siguran sam izolovano i nastalo u zavisti, da Čipke nikada nije “napravio” ni jednog igrača ni igračicu. Pod uslovom da prihvatimo termin “napraviti” igrača, koji lično izbegavam da koristim kao normalan i logičan, demantovaću to mišljenje. Čipke je NAPRAVIO TIM IGRAČICA koji konkuriše za šampiona države. Ometen na početku sezone povredama nekih od ključnih igračica, privremenom sprečenošću iz porodičnih razloga juniorskog reprezentativnog desnog krila, kao i povredama nekih od ozbiljnih pojačanja, Čipke i njegov stručni štab tempirali su formu za finiš prvenstva. “Eksplodirala” je Dunja Tabak, postavši igračica koja donosi prednost, preuzima odgovornost i u napadu i u odbrani i izrasta u istinskog vođu ovih devojaka. Na levom krilu iz duboke apatije i nebitne uloge u nebitnim klubovima izvučena je Jovana “Džej” Jovanović i pravila horor za odbrane protivnika. Probudila se kad je najpotrebnije kapiten Jelena Živkov i nadomestila povredu Aleksandre Bakše koja je do pred kraj prvenstva igrala u životnoj formi. Dušana Kovačić na desnom beku, često nedorečena i nekonkretna, povremeno je terorisala protivničke golmane i uz mlađanu Milicu Ignjatović, koju Čipke svesno i iz zdravstvenih razloga odmara, pravila je potreban pritisak na desnoj strani. Desno krilo, Tijana Simić opravdala je talenat i reprezentativni kvalitet donet iz selekcije mlađih kategorija Srbije, a Zorana Čavrić izrasla u jednog od najboljih pivotmena lige. Tina Paunić, džoker tima sijala je kad je to bilo potrebno, a u narednoj sezoni će sigurno biti značajniji adut Inđijki. A kad dodamo da je na golu ove godine bila Jovana Vasiljković, koja je ponovila prošlogodišnji rekord MVP priznanja koji je imala Goca Petković i neverovatno napredovala u odnosu na prethodnu sezonu koju je imala u Vrbasu, dolazimo do rešenja tajne uspeha Železničara iz Inđije.

Da, to je pravo rešenje tajne: Trener sa vizijom, znanjem i idejom, koji ima odrešeme ruke sa izbor saradnika i igračica i uprava koja je prepoznala tu, ako smem da kažem genijalnost izabranog trenera. Podrška lokalne samouprave je drugi deo tasa, a podrška koja ne uslovljava nikoga kome se ona daje je jedina ispravna podrška u sportu. Stvoren je pravi timski duh, a koliko to znači u ženskom rukometu mogu da vam kažu samo oni koji su radili u ženskom sportu.

PRATITE NAS:

  • tik-tok

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име